Prethodnih dana sam poslovno i privatno boravio u više naših primorskih gradova. Imam, mogu re?i profesionalnu deformaciju da obra?am pažnju na mnoge bitne, manje bitne pa i sitne detalje.
Tokom boravka na primorju primijetio sam da je veliki broj mom?i?a i djevojaka (od 15 do 18-20 godina) zaposleni na raznim poslovima, konobari, šankeri, pomo?ni radnici, sobarice, higijeni?ari, kuvari, promoteri…
U po?etku sam se istinski obradovao, to je slika koju sam želio vidjeti na primorju, i to iz dva klju?na razloga.
Prvi je zato što mladi treba da po?nu da rade ve? od 15 godina, da sti?u radne navike i zara?uju svoj novac, tako ?e nau?iti “na svojoj koži” da novac nije lako zaraditi, a veoma lako ga je potrošiti.
Drugi razlog je što taj zara?eni novac naše omladine ostaje u Crnoj Gori.
Me?utim, primijetio sam i slede?e, to me zabrinulo i želim da podijelim sa vama.
Nakon prve impresije da dosta mladih radi, zapazio sam nedostatak omladinske energije na njihovim licma, nije bilo osmijeha, vedrine, raspoloženja… To me dodatno zainteresovalo pa sam još više obra?ao pažnju, mnogo mladih, a malo vedrine i optimizma.
Nijesam bio lijen, upustio sam se u razgovor sa nekoliko njih koji rade u razli?itim gradovima, firmama i poslovima. Pitao sam ih gdje je osmjeh, raspoloženje, pozitivna omladinska energija (?ehra). Ve?ina je u po?etku iznalazila razne izgovore, me?utim (Irvas sa sjevera nije od ju?e, mislim na namazanog ?i?ka iz ?ukovca, a to sam ja) malo po malo, pitanje, potpitanje, šala, razgovor, polako su se upuštali u konverzaciju i saznao sam sljede?e zabrinjavaju?e podatke:
1. Plata je 450-500e, u ve?ini slu?ajeva na pola radnog vremena ili na ruke.
2. Smješteni su u lošem, da ne kažem katastrofalnom kolektivnom smještaju (pogledao sam i par fotografija, bez klime, raspali kreveti, prljavština, korozija, insekti…)
3. Rade od jutra do mraka (od 12 do 14 sati dnevno) razne poslove, ve?ina poslova nije na po?etku dogovoreno.
4. Neki imaju baš loše šefove koji traže previše, zadnji atom snage, a po pri?i rekao bih da neki šefovi, gazde vrše mobing.
5. Nemaju vremena za plažu i kupanje, jer previše rade, a smještaj (ve? sam pisao, katastrofalan) je ?esto puno udaljen.
6. Ne dobijaju akontacije pa su ?esto bez eura u džepu, nemaju za taksi pa idu i po par kilometara pješke
7. ?esto se pojavljuju po njihovoj pri?i ?udni minusi u kasi ili robi
I tako dalje i tako dalje.
Jedan de?ko mi je na kraju razgovora rekao, “I ti od mene o?ekuješ da budem raspoložen i nasmijan”.
Ve? par dana u glavi sumiram razgovore, razmišljam o toj omladini i dolazim do zaklju?ka da je možda ovakvo opho?enje poslodavaca prema mladima koji u ve?ini slu?ajeva prvi put ne?e rade razlog da izbjegavaju zaposlenje kod privatnika. Mislim da ovako loša iskustva traumiraju omladinu, demotivišu ih da rade u privatnom sektoru.
Nijesu mladi radna snaga koju poslodavci, privatnici, gazde, šefovi, patroni (frustrirani, napaljeni, pijani, drogirani…) treba da maltretiraju i iskorištavaju do zadnjeg atoma snage, a da im po 12-14 sati rade za 450 e.
Mladi su šegrti sa kojima normalni mentori polako treba da rade, da ih u?e i motivišu. A poslodavci (gazde) treba da se otvore i plate profesionalce po 900-1000 i više eura da nose težinu posla. Nego ti profesionalci su se ve? sezonama unazad opekli pa su sada (pametno) otišli u druge zemlje da rade, jer se tamo kvalitetna radna snaga cijeni.
Nijesam toliko mo?an da nešto mogu da uradim, da pomognem ovim omladincima, a oni nijesu dovoljno upoznati sa zakonima i propisima da bi ostvarili svoja prava.
Oni ?ute, trpe i rade, vjerovatno ih sramota da pri?aju “poslovne nelagode” svojim drugarima i porodici, i jedva ?ekaju da se završi sezonska no?na mora jer ih je blam da napuste, misli?e pojedini “doj? pametni” gra?ani da su nesposobni i lijeni, nai?i ?e u svojim uglavnom malim sredinama na komentare, osude i ogovaranja. Pa kada na sve ovo pomisle, pretpostavljam da kažu sebi “?uti i trpi”.
Što se mene ti?e, ja sam prelomio, svi mladi koji imaju probleme koje sam nabrojao, ili neke koje nijesam spomenuo mogu me kontaktirati na mejl (zeljko.djukic.mne@gmail.com), fb, insta, twitter je po mom imenu i prezimenu (Zeljko Djukic). Da?u svoj maksimum da zaštitim ove ljude, a isto tako da se sankcionišu ovi “privatni predatori”. Garantujem svima koji se jave da ?e ostati anonimni.
*da se razumijemo, nije svu?e ovako kao što sam napisao, ima i dobrih primjera, više nego loših. Ali ovo o ?emu sam govorio moramo u potpunosti iskorjeniti.
*Fotografija je moja, autenti?na iz jednog ugostiteljskog objekta na primorju