Prethodnih dana sam poslovno i privatno boravio u više naših primorskih gradova. Imam, mogu reći profesionalnu deformaciju da obraćam pažnju na mnoge bitne, manje bitne pa i sitne detalje.
Tokom boravka na primorju primijetio sam da je veliki broj momčića i djevojaka (od 15 do 18-20 godina) zaposleni na raznim poslovima, konobari, šankeri, pomoćni radnici, sobarice, higijeničari, kuvari, promoteri…
U početku sam se istinski obradovao, to je slika koju sam želio vidjeti na primorju, i to iz dva ključna razloga.
Prvi je zato što mladi treba da počnu da rade već od 15 godina, da stiču radne navike i zarađuju svoj novac, tako će naučiti “na svojoj koži” da novac nije lako zaraditi, a veoma lako ga je potrošiti.
Drugi razlog je što taj zarađeni novac naše omladine ostaje u Crnoj Gori.
Međutim, primijetio sam i sledeće, to me zabrinulo i želim da podijelim sa vama.
Nakon prve impresije da dosta mladih radi, zapazio sam nedostatak omladinske energije na njihovim licma, nije bilo osmijeha, vedrine, raspoloženja… To me dodatno zainteresovalo pa sam još više obraćao pažnju, mnogo mladih, a malo vedrine i optimizma.
Nijesam bio lijen, upustio sam se u razgovor sa nekoliko njih koji rade u različitim gradovima, firmama i poslovima. Pitao sam ih gdje je osmjeh, raspoloženje, pozitivna omladinska energija (Čehra). Većina je u početku iznalazila razne izgovore, međutim (Irvas sa sjevera nije od juče, mislim na namazanog Čička iz Ćukovca, a to sam ja) malo po malo, pitanje, potpitanje, šala, razgovor, polako su se upuštali u konverzaciju i saznao sam sljedeće zabrinjavajuće podatke:
1. Plata je 450-500e, u većini slučajeva na pola radnog vremena ili na ruke.
2. Smješteni su u lošem, da ne kažem katastrofalnom kolektivnom smještaju (pogledao sam i par fotografija, bez klime, raspali kreveti, prljavština, korozija, insekti…)
3. Rade od jutra do mraka (od 12 do 14 sati dnevno) razne poslove, većina poslova nije na početku dogovoreno.
4. Neki imaju baš loše šefove koji traže previše, zadnji atom snage, a po priči rekao bih da neki šefovi, gazde vrše mobing.
5. Nemaju vremena za plažu i kupanje, jer previše rade, a smještaj (već sam pisao, katastrofalan) je često puno udaljen.
6. Ne dobijaju akontacije pa su često bez eura u džepu, nemaju za taksi pa idu i po par kilometara pješke
7. Često se pojavljuju po njihovoj priči čudni minusi u kasi ili robi
I tako dalje i tako dalje.
Jedan dečko mi je na kraju razgovora rekao, “I ti od mene očekuješ da budem raspoložen i nasmijan”.
Već par dana u glavi sumiram razgovore, razmišljam o toj omladini i dolazim do zaključka da je možda ovakvo ophođenje poslodavaca prema mladima koji u većini slučajeva prvi put neđe rade razlog da izbjegavaju zaposlenje kod privatnika. Mislim da ovako loša iskustva traumiraju omladinu, demotivišu ih da rade u privatnom sektoru.
Nijesu mladi radna snaga koju poslodavci, privatnici, gazde, šefovi, patroni (frustrirani, napaljeni, pijani, drogirani…) treba da maltretiraju i iskorištavaju do zadnjeg atoma snage, a da im po 12-14 sati rade za 450 e.
Mladi su šegrti sa kojima normalni mentori polako treba da rade, da ih uče i motivišu. A poslodavci (gazde) treba da se otvore i plate profesionalce po 900-1000 i više eura da nose težinu posla. Nego ti profesionalci su se već sezonama unazad opekli pa su sada (pametno) otišli u druge zemlje da rade, jer se tamo kvalitetna radna snaga cijeni.
Nijesam toliko moćan da nešto mogu da uradim, da pomognem ovim omladincima, a oni nijesu dovoljno upoznati sa zakonima i propisima da bi ostvarili svoja prava.
Oni ćute, trpe i rade, vjerovatno ih sramota da pričaju “poslovne nelagode” svojim drugarima i porodici, i jedva čekaju da se završi sezonska noćna mora jer ih je blam da napuste, misliće pojedini “dojč pametni” građani da su nesposobni i lijeni, naići će u svojim uglavnom malim sredinama na komentare, osude i ogovaranja. Pa kada na sve ovo pomisle, pretpostavljam da kažu sebi “ćuti i trpi”.
Što se mene tiče, ja sam prelomio, svi mladi koji imaju probleme koje sam nabrojao, ili neke koje nijesam spomenuo mogu me kontaktirati na mejl (zeljko.djukic.mne@gmail.com), fb, insta, twitter je po mom imenu i prezimenu (Zeljko Djukic). Daću svoj maksimum da zaštitim ove ljude, a isto tako da se sankcionišu ovi “privatni predatori”. Garantujem svima koji se jave da će ostati anonimni.
*da se razumijemo, nije svuđe ovako kao što sam napisao, ima i dobrih primjera, više nego loših. Ali ovo o čemu sam govorio moramo u potpunosti iskorjeniti.
*Fotografija je moja, autentična iz jednog ugostiteljskog objekta na primorju
Leave a Reply